Просветитељство Париза: Импресионисти, Кроасани и Мулен руж

Париз је главни и највећи град Француске и један од најзначајнијих светских градова. Реком Сеном подељен је на два дела: На северну „Десну обалу“ и на јужну, мању, „Леву обалу“. Град представља политичко, економско, образовно и културно средиште централизоване француске државе, а и Европе.

У Паризу се налазе многе знаменитости и туристичке атракције, те је са историјом дугом више од два миленијума град био место значајних историјских догађаја и стециште уметника. Због тога сваке године Париз посети више десетина милиона туриста. По броју туриста Париз спада међу најпосећеније светске туристичке дестинације.

Град се простире на више од 100 километара квадратних, а река Сена га повезује са унутрашњошћу земље (Бургундијом) и са каналом Ламанш. Париз има две велике градске шуме које га одвајају од предграђа: Булоњску и Венсенску. Већи дeо града, који се налази на десној обали, посвећен је институцијама трговине и финансија, док је лева обала са Латинском четврти универзитетски и стамбени центар. Острво Де ла Сите се налази у срцу града. Прво насеље настало је управо у срцу града у доба антике, да би 1584. године краљ Анри III повезао мања острва и добио већу површину за изградњу.

Најранији археолошки знакови сталног насељавања паришког подручја датирају око 4200. година п. н. е. Претпоставља се да је Париз касније име добио по келтском племену Паризи, који су населили подручје крај Сене средином трећег века пре нове ере, око келтске тврђаве Лутеције. Римљани су освојили паришки басен 52. године п. н. е. и на левој обали Сене саградили нови град на брду које ће касније бити познато као брдо Свете Женевјеве. Током следећих столећа знатно се проширио, прераставши у напредан град са форумом, палатама, купатилима, храмовима, театрима и амфитеатром.

Године 508. Париз постаје престоница меровиншке државе под краљем Хлодовехом I. Краљ Филип II Август (1165–1223) је утврдио град и саградио палату Лувр. Краљ Шарл V је на левој обали Сене подигао зидине за одбрану града од Енглеза. Године 1370. подигао је зид и на десној обали. Током Стогодишњег рата, Паризом су од 1420. до 1436. владали Енглези.

За време владавине Луја XIV уведено је улично осветљење, модернизовано снабдијевање водом и изграђене болнице. Он је наредио рушење градских зидина и изградњу великих градских булевара. Краљева резиденција се преселила у Версај.

Године 1789. у Паризу је избила Француска револуција која је утрла пут збацивању монархије и оснивању француске Републике. Нова градска утврђења су подигнута 1844. на месту данашњег Периферијског булевара. Са дужином од 39 километара, са 94 бастиона и 16 тврђава, ово је представљало највеће утврђење на свету.

Период од 1871. до 1914. се означава као „Бел епох“ (лепа епоха). Град је у другој половини 19. века доживeо велике архитектонске промeне по плановима барона Османа. Цели блокови кривудавих и уских средњовековних улица су срушени да би се изгрдиле широке авеније, булевари и неокласицистичке фасаде које су слика Париза данас. У то доба су изграђене жељезничка станица Лион, зграда Опере, мост Александра III, и препознатљиве станице метроа у стилу ове епохе.

Знаменитости и култура Париза

Француска престоница има на стотине вредних историјских грађевина, цркава, улица, тргова и паркова, око 160 музеја, 200 уметничких галерија, око 100 позоришта, више од 650 биоскопа и више од 10.000 ресторана. Дворци Фонтенбло и Версај (оба у предграђима) и обале Сене су на УНЕСКО-вој листи светске баштине. УНЕСКО има своје седиште у Паризу.

Градска катедрала Нотр Дам изграђена је у готском стилу између 1163. и 1235. године. Друга знаменита црква је базилика Сакр кер на брду Монмартру из 1914.

Најзначајнији музеји у Паризу су: Музеј Лувр, Музеј Орсеј (посвећен уметности 19. века, нарочито уметности Импресионизма), Центар Жорж Помпиду (Национални музеј савремене уметности), Музеј човјека (етнологија и антропологија), Пикасов музеј, Роденов музеј, Париске катакомбе итд.

Мазаренова библиотека из 1643. године је најстарија јавна библиотека у Француској. Национална библиотека Француске се налази на две локације. Зграда „Ришеље“ је у другом арондисману, а крило „Франсоа Митеран“ у 13. Број књига у овој библиотеци се процењује на 30 милиона. У Паризу постоји 55 јавних библиотека.

Због историјске политике централизације у Француској, сва најбоља позоришта, опера и балет Француске су сконцентрисани у Паризу. Најпознатија позоришта су Комеди франсез (основано крајем 17. века) и Позориште на Јелисејским пољима (основано почетком 20. века). Национална опера Париза наступа на две локације: Једна је стара зграда опере (Опера Гарније, по архитекти Шарлу Гарнијеу), отворена 1875, која је са 11.237 м² највећи светски театар. У њој наступа и балетска трупа Париске опере. Друга локација је Опера Бастиља, отворена 1989. године. Забавни и ревијални програм је репрезентован у театрима попут Мулен ружа и Лида.

Универзитет у Паризу (Сорбона) основао је Робер де Сорбон 1257. године као заједницу школа које су постојале на левој обали Сене у Латинској четврти. Ове школе су већ имале европску репутацију, а предавања су била на латинском језику. Током 19. века, на Сорбони се учило: право, наука, медицина, фармацеутика, књижевност и теологија.

Главне медијске куће Француске су такође концентрисане у Паризу. То су: издавачка кућа „Ле Фигаро“, медијске компаније „Вивенди Универсал“, „Гроупе Лагардèре“ и „Гроупе ТФ1“. Најважнији дневни листови су Ле Фигаро, Ле Монд и Либерасион.